Пад

10
Share
Copy the link

Спустио сам шорц и извадио киту напоље. Продрмао сам је мало да изгледа веће и почео да пишам. Забацио сам главу уназад и дубоко дисао. Волим тај осећај, поготово када ми је бешика пуна као што је и тада била. Мислим да је прошло неких десетак секунди када сам зачуо кораке и у веце је ушао Стефан и заузео други писоар.

– E брате. – рекао сам.
– E – узвратио јe. -Што ниси био на задња два тренинга?
– Ма био сам болестан нешто. – слагао сам. Провео сам целу прошлу недељу са дечком на Копаонику, али нисам довољно познавао Стефана да бих му то испричао.
– Аха. ‘ти сад боље?
– Јесте. – рекао сам и продрмао пар пута курац да истресем последње капи. Навукао сам шорц и потапшао га по леђима. – Ајде пожури, тренер ће опет да пизди.
– Ма јебе ми се искрено. Реци му да не мора да ме чека. – узвратио је.
– Важи. – рекао сам и погледао још једном његову затегнуту буљу у тренерци коју је носио.
Ни сам не знам шта ми је било, али и после целе недеље карања са Николом, и даље сам био напаљен као ненормалан. Трудио сам се да не мислим мислим на јебачину како ми се не би дигао. Опрао сам руке и отишао у свлачионицу.
Унутра је смрдело на зној. Скоро сви су дошли на овај тренинг тако да малтене и није било слободног места на клупицама. Планирао сам да дођем раније, заузмем место и истуширам се али нисам стигао тако да сам морао да све ствари ставим на крај, у ћошак клупе. Мало сам се осећао на зној али ми је више сметало што нисам успео да га издркам под тушем. Јаја су ми поново била пуна и баш ми је било потребно да их испразним.
– Е матори, почиње тренинг, немој да касниш. – рекао ми је Страхиња који је кренуо да изађе.
– Нећу, ево долазим. – рекао сам и отворио ранац. Осмотрио сам његову високу, развијену фигуру а онда узео мобилни. Никола ми је послао да је дошао раније са факултета и да прави шпагете. Мрзело ме је да му одговарам па сам само узео из ранца рукавице и воду и отишао у салу.
Била је то мала просторија са огледалима на бочим зидовима и танким подом од тамноплавог сунђера. У углу су се налазиле црвене вреће за ударање и послагани конопци за прескакање. Трене*е шетао и чекао да се сви окупимо. Често је био надркан и то му није лоше стајало, онако напуцаном и ћелавом. Имао је триес’ и нешто година, а као млад је био озбиљан боксер. Нико није волео да му се замера. Оставио сам рукавице и воду и пожурио да заузмем место у в*ти. Увек нас је терао тако да се скупимо на почетку тренинга, као у војсци. Стао сам поред једног Ненада, који је са својих двадесет пет година био најстарији у нашој групи.
– Јесте ли сви ту? – упитао је дубоким гласом.
– Сада јесмо. – рекао је Стефан и ушао у салу. Прошао је поред тренера и стао крај мене. Он га је одмерио и прећутао.
– Хајде онда, крените. – рекао је грубо.
Као и на почетку сваког тренинга кренули смо да трчимо круг око сале да се загрејемо. Мрзео сам тај део. Престао сам да бројим после неког шестог, седмог круга, али мислим да је било прошло неких десетак минута када се на вратима појавио неки непознати дечко. Наслонио се на довратак и спустио ранац са рамена. Тренер га је опазио и пришао му.
– Е, си стигао? – упитао га је и пружио му руку да се поздраве.
– Аха. – одговорио је он опуштено.
Покушао сам да га неприметно одмерим. Имао је двадесет четири, пет година и био је за пола главе виши од мене. Црна мајица без рукава му је лепо истицала развијена рамена. Цело тело му је било снажно и затегнуто. Имао је лепе црте лица и тамне, скоро црне очи. Држање му је било арогантно, покрети мужевни и опуштени. Oсетио сам трнце у стомаку од наглог налета адреналина. Окренуо је главу ка мени и склонио сам поглед да не примети да га одмеравам. Нормално ме не би било брига али из неког разлога, нисам хтео да он примети. Наставио сам да трчим као да се ништа није догодило. Таман када сам помислио да питам да одем до вецеа, трене*е сетио да нас прекине.
– ‘Ајде, време је за загревање. – рекао је. – Марко, води. – обратио се новом дечку и он је дошао до средине сале и раширио мало ноге. Почео је да истеже врат лево – десно. Стао сам мало ближе њему да га осмотрим. Коса му је била црна и кратко подшишана. Руке су му биле развијене, торзо снажан и витак. Када се извио уназад, видео сам му курчев путић на доњем делу затегнутог стомака и пожелео да га заскочим. нико ме раније није тако нагло, животињски напалио. Посматрао сам вену која му се оцртавала на знојавом врату, очајнички желећи да је полако олижем.
Два пута ме је замало ухватио како га посматрам и одлучио сам да престанем са тим. Покушао сам да не примећујем како се извија предамном, сигуран да нећу моћи да контролишем курац. Бацио сам још једном поглед на његове јаке бутине када смо истезали препоне али се померио и погледао сам право у његово међуножје. На истегнутом, боксе*ком шорцу се лепо назирала његова повелика курчина.Подигао сам поглед и видео да ми се надмено, готово изазивачки смеши крајичком усана. Разбеснео сам се и усресредио на вежбу. Курац ми је балавио као ненормалан.
– Добро, доста. – зачуо се тренер. Време је за спаринг. – рекао је и почео да нас дели у парове. Отишао сам да попијем мало воде из флашице. Када сам се вратио, видео сам да је поделио готово све осим тог дечка и мене.
– Вас двојица спарингујте заједно. – рекао је. – Покушај да не будеш превише груб. – ово је било упућено новом дечку.

Он је климнуо главом и окренуо се ка мени.
– Хајде. – ррви пут сам зачуо његов глас. Почео је да навлачи рукавице и ја сам узео своје. Нисам знао шта да мислим.
Пружио ми је руку у рукавици да се поздравимо.
– Марко. – рекао је кратко.
– Алекса. – узвратио сам.
Стао је у гард и насмешио се крајичком усана.
– Крени. – рекао је заповеднички.
Почео сам лагано директом, али га је блокирао и ударио ме крошеом у главу. Јако. Бес је заменио тренутни шок када сам видео да ме изазива погледом. Усмерио сам кроше десном руком али се одбранио и напао ме директом. Избегао сам га у последњем тренутку и ударио га крошеом. Блокирао га је. Наставио сам да нападам, гневнији сваким ударцем. Блокирао је сваки мој покушај, пар пута ме снажно ударивши у главу. Кап зноја је почела да му цури поред слепоочнице. осетио сам како ми се утроба грчи и сваким новим замахом сам се све више распаљивао. Желео сам да га раскрварим. Ударио сам га аперкатом из све снаге. Уозбиљио се. Замахнуо ј крошеом који сам у последњем тренутку избегао. Наставио је да напада, лица мокрог од зноја. Престао сам да се суздржавам. Насрнули смо један на другог као два бика, не могавши да видимо ништа до један другог. Мишићава рамена суму била сјајна од зноја. Био је јачи и знао сам то. Раскрварио ми је слепоочницу али нисам марио. Трудио сам се што јаче да га ударим, да га повредим, да се иживим на њему. Почео је да ме напада и набио сам главу међу руке, покушавајући да се одбраним и осетио његов снажан мирис. КУрчина ми је балавила као ненормална али скоро да то нисам примећивао. Желео сам више од свега да га прибијем уз прљави под по коме је у току тренинга прешло десетине знојавих стопала и изјебем га. Нисам марио ни за Николу ни за остале, нагон је превладао и једва сам се контролисао.
На срећу, тренер је објавио паузу и престали смо, обојица потпуно задихани и мокри.
– Је л’ ти то крвариш? – чуо сам тренеров глас.
Обрисао сам крв са образа рукавицом и климнуо главом.
– Иди да се опереш. До краја тренинга спарингујеш са Стефаном. – рекао је и осетио сам да је изнервиран. Нисам марио.
Отишао сам у веце, скинуо рукавице и умио се леденом водом. Видео сам своје мокро лице у напуклом огледалу и удахнуо па пута, покушавајући да се смирим. Дрхтао сам. Попио сам мало воде, поново навукао рукавице и отишао у салу.
До краја тренинга сам радио са Стефаном и покушавао да не гледам у марка. Једва сам чекао да дођем кући и бацим се на Николу. Трудио сам се да се што више увежбам док спарингујем. Нисам трпео кад је неко бољи од мене.
Напокон, после некох сат времена, тренинг се завршио. Кренуо сам са осталима ка свлачионици.
– Алекса! – позвао ме је тренер. Окренуо сам се и пошао ка њему, изнервиран.
– Шта је било?
– Ајде да ми помогнеш да скупимо вијаче и џакове.
– Није на мене ред, радио сам то прошле недеље. – процедио сам кроз зубе.
– Да, али Ђорђе, на кога је ред није дошао данас па ћеш ти. Очигледно има вишка енергије кад онако дивљаш на спарингу.
– Што онда Марко не покупи? Он је мене раскрварио.
– Зато што сам ја тренер и ја о томе одлучујем. – рекао је и ухватио један џак. – Хајде, откачи га.
На тренутак сам посматрао вену на његовом челу, желећи да га распалим. Али, знао сам колико је старији од мене и крупнији па сам одустао. Нисам имао појма зашто је штедео Марка али сам био одлучан да сазнам. Ухватио сам једну куку код врха џака и откачио га. Почели смо да преносимо ствари у малу просторију поред сале. Требало нам је добрих пола сата да све склонимо и нисам очекивао да ће ико бити у свлачионици, али, када сам ушао, видео сам још нечије ствари на клупици. Било ми је драго што сам могао да променим боксерице кроз које је пробила курчева бала без да ико примети. скинуо сам се го и извадио чисте из ранца. Биле су нове, уске и беле и волео сам како ми се кита оцртавала кроз њих. Обукао сам их. Таман када сам извадио мајицу, у свлачионицу је ушао Марко.
Био је потпуно го. Из вецео са зачуо звук пуштене воде и по капљици на главићу сам знао да је пишао. Никада нико није го отишао до вецеа, иако се налазио прекопута свлачионице. Њега очигледно није било брига. Цео спрат је ионако био мушки. Пришао је својим стварима као да ме није видео. Борио сам се са собом али нисам могао да одолим а да му не гледам у меснати, обрезани курац. Окренуо се и видео то. Поново се онако насмешио и почешао јаја. Кита ме је болела колико се била дигла у уским боксерицама и знао сам да то види. Почео је полако да му се диже. Сео је на клупицу и раширио ноге. Наслонио је главу уназад и погледао ме.
– Оћеш да га да попушиш? – упитао ме је. Бутине су му биле мишићаве, длакаве. Држао је дланове на њима. До пола дигнута кита му је већ била Николине величине. Погледао сам га.
– Не. – одговорио сам кратко.
– Што, као не волиш мушкарце? упитао ме је подругљиво.
– Волим. -рекао сам. – Али имам дечка.
Очи су му засијале на тренутак и осмех му се проширио.
– Како се зове?
– Никола.
– Колико дуго сте заједно?
– Две године.
– Је л’ га волиш?
Оклевао сам.
– Волим. – рекао сам тихо.
– Шта мислиш, како би се осећао када би сазнао да си га преварио?
Схватио сам на шта циља. Опет ме је нешто пресекло у стомаку.
– Ужасно, зато и не желим то да му урадим.
– Аха. А зашто ти се онда згрчила кара на саму помисао?
Осетио сам да црвеним. Била ми је потпуно дигнута и балавила.
– Палиш ме. – рекао сам кратко. – Али нећу да га преварим, превише би ме после било срамота.
– Ја баш мислим да те то и пали.
Осетио сам да теже дишем. Курац му се потпуно дигао. Нисам могао да склоним очи са њега, био је венаст и гладак, блако закривљен ка горе. Главић му је био велик, моћан и црвенкаст. Осетио сам бес је*ам знао да говори истину.
– Прекини. – рекао сам очајнички.
– Не. – одговорио је слатко.
Устао је и пришао ми. Ухватио е је за врат и привукао кити. Клекнуо сам пред њим. Прешао ми је палцем преко усана.
– Отвори. – наредио је.
– Не.
Лагано ме је ошамарио.
– Отвори.
Отворио сам уста и гурнуо је палац. Кренуо је да ми га врти око језика. Почео сам да га сисам.
– Тако. – рекао је и извадио га. – Ајде, попуши га.
Осетио сам мирис његове курчине и нисам одолео. Посисао сам му капљицу са главића и кренуо да га лижем. Застењао је.
Нисам ни у једном тренутку заборавио Николу који ме је чекао кући. Био је у праву, палило ме је то. Знао сам да је то што радим погрешно и изгарао од срамоте али ме је то палило више него ишта у животу. Почео сам да га гурам целог у уста, облизујем и вртим главу. Погледао сам га и видео да се смеје. Помазио ме је по глави.
– Само ти настави. – рекао је.
Извадио сам га из уста и олизао целог од корена до главића. Почео сам да му сисам глатка, велика јаја. Смрдела су на зној и нисам могао да их се заситим. Дисао је дубоко. Ставио сам га у уста и почео све дубље да га гутам. Ухватио ме је у главу и полако почињао да ме јебе у уста. Вртео са главом да му што више прија док и га је гурао у грло. Осетио сам топлу курчеву балу како ми цури низ крајнике. Почео сам да месим своју киту.
– Престани са тим. – рекао је и извадио га.
– Шта, зашто?
– Зато. Оћу да свршиш када се будеш јебао са Николом. Је л’ јасно?
Климнуо сам главом и погледао му киту, чекајући да ми је поново ували. Нисам могао да верујем какав сам постао.
Гурнуо ми га је нагло, до краја. Замало да сам се загцнуо, али није марио. Наставио је да ме јебе у уста, сваког минута све грубље и брже. Чв*те груди су му се подизале и спуштале сваким новим дахом. Курац му је пулсирао, жељан оргазма.
Осетио сам да је близу. Ухватио сам га за затегнуту буљу буљу и стиснуо. Застењао је и извадио га. Ставио ми је главић на врх језика и почео да свршава. Први млаз ми је отишао до грла, други се разбио по зубима и уснама, натапајући ми језик. Сперметина му је била врућа и густа. Вртео сам је по устима док је наставио да се пролива по мојој бради и образима. Цурила ми је по грудима док је избацивао млаз за млазом. Опет и опет и опет. Коначно, после неког седмог, осмог пута је прекинуо. Осисао сам му главић и мазио га по стомаку. Слабашно је дрхтао.
– Доба*и. – рекао је. Померио се уназад и ја сам сео на под, лица умазаног од његове свршoтине. Сео је на клупу и ћутали смо неколико тренутака, а онда је почео да се облачи као да се ништа није догодило. Зачуо сам да ми звони телефон. Знао сам да ме зове Никола.