COPY LEFT – sa dubokim postovanjem

7
Share
Copy the link

Noćas sam u dahu pročitao zbirku ljubavnih pisama Henrya Millera nekoj meni nepoznatoj glumici, Brendi Venus: on je već bio matori jarac (84), a ona “southern beuaty”, intaktna, kako kaže Miller, u svojoj 20-oj. Dopisivali su se godinama, do njegove smrti, i, možeš misliti, naš je Henry već posle nekoliko pisama propevao sasvim intimnim tonom sa svojom Muzom, onim registrom iz Obratnica i Sexusa. Nešto strašno dirljivo, još uvek sam pod utiskom. On nju voli, i to ne nešto pipavo i eterično, nego u najputenijem smislu – on bi nju, pribogu, jebao, i uvek se žali što ima zakasnelu rekaciju, erekciju tek kad ona ode.
Pogledao sam malopre njen zvanični sajt, i pomalo se zgrozio kad sam video njene gole i raspojasane fotke; u jednom tužnom pismu, Henry je moli da mu pokaže sise, ona dolazi u nekakvom hitonu ili peplosu grčkih karijatida, zbacuje ga i odmah ga navlači. Dvadeset pisama kasnije, deda je još uvek u ekstazi. A sad i ja, tamo neki drkoman, iz tamo nekakvog sela, mogu da ližem piksele njenih bradavica.
Toliko o sisama.