Hvala ( ljubavna ne erotska : D )

4
Share
Copy the link

Ovo je prica o dva coveka, jednoj ljubavi i odrastanju. Prica o coveku koji je bio sav moj svet, na jedno kratko vreme, koga sam zavoleo decacki i bezuslovno. Ovo je moje hvala njemu.

Sam u svom nemom svetu tame, bio sam covek crnih misli i teskih emocija. Godinama nisam dozvoljavao nikome da se priblizi meni, mojem svetu, mojem zamku koji stoji stabilan na vrhu ledenog brega. Lutao sam bezciljno i trazio sam samo koliko sebi da udovoljim. Nisam brinuo za druge, niti sam zeleo da neko brine o meni. Leden i silan covek kakav sam postao sa vremenom, zaboravio sam na ono malo dete u meni, koje cuci okovano lancima moje licne nesrece. To isto malo dete je nekada davno prestalo da postoji za druge, prepustilo svoju volju ledenom coveku u koga sam se pretvorio. Paradirajuci zidinama svoga zamka, odbijao sam svaku priliku da budem srecan. Nisam zeleo sazaljenje, mada mi je nekada i bilo potrebno. U korenu sam sekao svaki pokusaj vezivanja za nekoga, bilo koga, ko god bi se potrudio da predje preko velikog zida. Ziveo sam zivot, kako sam znao, hladno i bez ljubavi. Radio sam stvari koje znam da su bile dobre za mene, ali nisam video svrhu toga, svrhu svog postojanja. U moj zivot usao je neko, neko ko se zaista trudio da me razume, da me podrzi, a ja sam iz pristojnosti trpeo sve, ali vrata zamka nisam otvarao, nisam dozvolio njoj da dodje do malog decaka, da ga upozna i skine okove bola koji su stezali te nejake zglobove proteklih godina. I kao i sve ostalo i to sam upropastio. Stojala je na kapiji zamka, zelela vise nego iko pre da udje, ali joj nisam dao. Ostavio sam je da stoji ispred, i nisam cenio njene napore i zelju da me upozna, da me zavoli. Sve sam to zakopao kao staru uspomenu.
I onda sudbinom, ili igrom slucaja, ili je i sam Bog odlucio da mi posalje nekoga posebnog, svativsi da ovako ne mogu dalje, da ne mogu vise da bezim od sebe i toga ko sam ja, odlucio sam da pokusam da nadjem nekoga novog, nekoga ko ce mi biti pri ruci i nekoga sa kim cu deliti telesne uzitke. Tada si dosao ti. Pruzio si mi ruku, i pre nego sto sam shvatio ja sam ti vec otvorio kapije zamaka, i porusio sve zidove i prepreke do svog srca. Ti si bio taj koji je prisao detetu u meni, i pruzio mu ono sto mi je oduvek trebalo, malo prave ljubavi. Ceo svet kakav sam do tada poznavao se srusio, jaki zemljotres je potresao same temelje mog postojanja, zamak je nestao u pepeo, a ledeni breg na kome je stojao se otopio. Prvi put u meni je osvanulo prolece.
Vodjen novim osecajem zelje, poverenja i ljubavi, leteo sam visoko, iznad oblaka, preko duge, gde god sam pozeleo. Prepustio sam da me vodi dete u meni, koje je sada konacno bilo slobodno i zeljno igre i ljubavi. Trcao sam razigrano. Voleo sam naivno i nevino, nikada se zivlje nisam osecao. Visine koje sam dotakao zahvaljujuci tebi pomogle su mi da vidim novi svet, svet u kome ipak postoje dobri ljudi, u kome ipak ima dobrih dela, u kome ipak ima ljudi kojima je stalo do mene. Shvatajuci sve ovo, jurio sam brzo, da vidim sto vise, da prozivim sto bolje ovo novo osecanje. A ti si bio tu da me pratis, da me vodis kroz sve ovo. Uz tebe sam polako ucio mnogo stvari po prvi put, ucio sam da volim i budem voljen, da zelim, da sanjam, da se nadam, pa i da patim. Nanosio si mi je bol, povredjivao me i ponekad uvredio, ali me je sve ovo previse vuklo da bih tek tako odustao od tebe. Bilo je jos mnogo novih stvari koje sam trebao da naucim, jos prizora koje sam zeleo da vidim. Sa tobom sam plovio beskrajnim morem srece i sigurnosti, bio sam zeljan avanture i strasti.
Pocetak onoga sto ce postati prekretnica u mom zivotu, bio je bezazlen. Usao si u moj svet, besumno, kao lopov, i ugnezdio se u moje srce. Voleo sam sto si tamo, voleo sam sto je neko tamo po prvi put. Brzo si pronasao put da me osvojis celog. Nikada necu saznati sta je to u tebi sto me je teralo da ti u potpunosti verujem, i dozvolim da me uzmes pod svoje. Da li su to tvoje medene usne, koje su mji toliko puta govorile lazi kao najvece istine ? Tvoje duboke tamne oci, u koje bih potonuo svaki put kada te pogledam ? Tvoj najsavrseniji osmeh, koji me je toliko puta smeksao? Nikada necu znati. Postao si deo mene, veliki deo mog zivota, i smisao mog dosadasnjeg postojanja. Svaki trenutak sa tobom bio je prekrasan. Cak i kada sam se ponasao kao dete, kada sam isteravao svoje hireve, i onu razmazenu stranu sebe, umeo si da mi ohladis glavu, i da me spustis na zemlju. Pao sam pod tvojim cinima, i poceo sada da gradim novi svet, svet u kome si ti. Zavoleo sam te brzo, naucio mnogo ali nazalost i brzo izgubio.
Previse obaveza, i svet, koga nikada nisam uspeo da postanem deo, vodili su te drugim pravcem. Pokusao si da me vodis sa sobom, zeleo si to, ali ja nisam mogao da zaboravim sebe. Poklonio sam ti sve, ali ipak nisam mogao da te pratim. Nisam imao vise snage, da te jurim, i da budem tu za tebe. Oduvek sam bio svetan, da ova ljubav ne moze da traje dugo, i da ce doci dan kada cu morati da ti kazem zbogom. A zahvaljujuci tebi, sada znam sve i svet gledam drugim ocima. Pomogao si detetu u meni da poraste u novog coveka, nasmejanog i punog ljubavi. Naterao si ovog novog coveka da ti bude zauvek zahvalan, na svemu sto si ucinio za mene.
Hvala ti sto si bio tu za mene, kada si mi trebao. Hvala ti za svaki dan koji si odvojio za mene, da bi ga proveli zajedno. Hvala ti sto si imao strpljanje za sve moje ispade, hirove i decacka ponasanja, za poverenje koje si mi pruzio. Hvala ti za to sto si me vodio kroz ovo putovanje, na kome sam naucio mnogo stvari o zivotu. Hvala ti sto si me naucio da volim i budem voljen, i za pregrst lepih reci koje si mi uputio. Hvala ti sto si ucinio da se osecam zivim. Hvala ti sto si porusio moj ledeni zamak i sto si voleo ovo malo dete. Hvala ti sto si mi prijatelj, i sto si ispinjavao moje zelje. Hvala ti sto si mi bio pri ruci. Hvala ti sto postojis tu za mene.