Kad hodaš…

9
Share
Copy the link

Koračala je obnažena koracima mekim, suptilnim. Svaki bat njenih koraka, njen zanosni pokret kukovima budio je u meni želju da joj priđem, čvrsto stegnem za ruku, pogledam u oči, poljubim usne…vrat…ramena… da osetim dah njenih usana, mekoću njene kože, vrelinu njenih čvrstih grudi… da je zgrabim… podignem… vrisnem „ŽELIM TEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!!!!!“ ….aaaahhhhhhh…

U mojim mislima se stvorila slika…ja i ti… ležimo u krevetu posutom laticama ruže. Masiram ti ramena i lagano, gotovo neprimetno prelazim prstom duž tvog kičmenog stuba sve do tvoje guze. Smiškaš se, prija ti.

Nežno polažem svoje telo preko tvog, lagano pomeram uvojke kose, grickam ti uvo, ljubim vrat…leđa…spuštam se niže… poljupcima želim da pokrijem svaku poru kože na tvojim leđima…dolazim do tvoje čvrste, oble guze. Kao da mi čitaš misli, okrećeš se …

Slatka je. Ljubim je… prelazim jezikom preko nje, grickam je nežno slušajući tvoje vrele uzdahe zadovoljstva… mazim je prstima dok ti ljubim pupak…jezikom tražim put do tvojih grudi, ljubim ti bradavice. Osećam tvoje telo kako drhti od zadovoljstva. Vidim požudu u tvojim očima, želju da budemu tebi, da me osetiš… Opkoračuješ mi kukove…ulazim….

NE!!! Ne spuštaj roletne!!! Ne ubijaj zadnju kap strasti u mojim grudima!!! Ne oduzimaj mi jedine trenutke sreće i zadovoljstva koje osećam gledajući te tako obnaženu, blistavu i ponosnu dok koračaš tiho poput gazele. Ti koja si tako blizu…a tako daleko…